Постови

Супермен 2025: Човек од гуме у свету без гравитације

Слика
  Супермен 2025 је нешто што мање-више сви знају, и зна се шта се од њега очекује, али овај задњи прихватио бих као пародију – тада би ми можда био и смешан. Али овако, делује као бледа сенка над претходним деловима, и могу слободно рећи да су и режисер и сценариста добили силне паре да направе добар филм, али... у преводу: два телетабиса добила су стари али очуван Мерцедес, који су требали евентуално да оперу и региструју, али они су уложили новац у њега и преправили га у Фићу. И то не оног старог, шармантног, већ пластичног са тржног центра. Приче, у класичном смислу, готово да и нема. Осећа се да је филм писан генеративним алгоритмом храњеним искључиво TikTok трендовима, Reddit теоријама завере и сценаријима из видео игрица. Супермен више није човек од челика – више личи на инфлуенсера са криптонском позадином. Израз лица му је негде између “управо сам сазнао да ми је дечко из друге димензије” и “чекам да ми падне FPS да бих глумио тугу”. А шта је са Лоис Лејн? Она је сада хибри...

🎯 НЕДЕЉА ИЗ МОГ ЋОШКА(27.07.2025.)

Слика
  НЕДЕЉА ИЗ МОГ ЋОШКА #1 (Кад не радим у сменама – гледам свет и не верујем шта све преживесмо.) П ОНЕДЕЉАК Недеља почела као што код нас све почиње - са обећањем. Једино што код нас обећања трају дуже од радног века. Министри најавили „историјску инвестицију“, а ја улећем у недељу са историјски празним новчаником. Спојили смо крај са крајем - али без средине. УТОРАК Врућина као у рерни. У вестима, топлотни талас. У мом дому, топлотни пораз. Клима уређај ми пише поруке типа: „Нисам ја чаробњак, брате!“ На улици људи споро ходају… не од старости, него да не потроше више зноја него што имају у резерви. СРЕДА Олимпијада у току! Наши пливачи пливају… а ми пливамо у дуговима. Једна спортисткиња рекла: „Дала сам све од себе!“ - сви смо се сложили јер знамо како је то кад дајеш све, а опет чекаш аконтацију. ЧЕТВРТАК Нова вест: AI сада може да ти напише животну причу за 3 секунде. Ја пробао… написао: „Живео у Србији, трудио се, чекао боље сутра. Крај.“ Мислим да ћу вратити паре за ту...

DUGA NOĆ 13.deo (Nejasni trag)

Слика
Mesečina se probijala kroz guste krošnje šume, osvetljavajući tanušne grančice koje su škripale pod nogama. Ajra je sedela pored Kamani-ja, u tišini svetilišta, ali joj misli nisu bile mirne. - "Kamani, nešto nije u redu," rekla je tiho, gledajući u plamen vatre. - "Ne samo to. Tvoj brat, tvoji sinovi... nosiće teret koji ni sami ne razumeju." Kamani je duboko udahnuo i pogledao u daljinu, ka tamnom horizontu. -"Proročanstvo je staro, starije od nas samih. Kaže da su blizanci izabrani, ali da jedan od njih mora da izabere put tame, dok drugi ostaje čuvar svetla. I da, postoji još jedan — treći trag, senka koja će pokucati na vrata, pre nego što oluja krene." Ajra je klimao glavom, ali je ćutala. Maks, u svom šatoru, vrtelo mu se u glavi. Snovi su mu noćima bili puni Korvena - njegove prisutnosti koja se uvlačila u svaki kutak njegove psihe. -"Ajra," rekao joj je tog jutra dok su koračali ka svetilištu, "znam da kriješ nešto. Moraš mi ...

DUGA NOĆ 12.deo(Zov senke)

Слика
Mračna tišina okruživala je šator u kom su Ajra, Maks i Ludak sedeli. Vatra je tiho pucketala dok je vetar nosio zrnca pepela prema severu. Ajra je zatvorila oči i duboko udahnula. - "Vreme je da znate sve." Ludak podiže obrvu, a Maks se nagnu bliže. - "Kamani nije poglavica običnog plemena. On i njegovi ratnici… prihvatili su dar vuka kada je Manitu prvi put dotakao zemlju. Ali dar nije bio čist. Oni su ostali između - ni ljudi, ni vukovi. Naši preci nazvali su ih 'pukotinom'." Maks pogleda brata, pa Ajru: - "Ali Crveni Orao…?" Ajra klimnu glavom. - "On je druga priča. Crveni Orao vodi one preko reke. Njih ne dotiče mesec… jer su postali mesec. Njihove oči vide kroz vreme, ali nikada više ne mogu kročiti u naš svet." - "A Korven?" - promrmlja Ludak. Ajra zadrhta. Pogledala je u tamu izvan šatora, kao da bi je neko mogao čuti. - "Korven nije čovek. Nije ni duh. On je… pukotina između svetova. Nekada je bio čuvar k...

DUGA NOĆ 11.deo — (Odluka krvi)

Слика
  Noć je padala tiše nego inače. Vetar nije duvao. Vukovi nisu zavijali. Čak ni vatra nije pucketala kako treba. Maks je sedeo uz ugašenu vatru, sa pogledom u zemlju, dok je tišina parala sve oko njih. Ajra je sedela preko puta Maksa, uznemirena. Mrša nije bio sa njima  - još od jutros, kako je rekao, "ide da se malo prošeta i razbistri glavu". Ali sad, kad se veče spustilo, a Mrša se nije vratio - Maks je imao loš osećaj. Ludaka takođe nije bilo. I to ga je brinulo više nego išta. - „Gde su njih dvojica?“ - pitao je tiho, i pogledao Ajru. Ona je ćutala. Onda se sagla, dohvatila šaku pepela sa tla i prošaptala reči na jeziku svog naroda. Pepeo se raspršio u vetar. - „Ušli su u senku… zajedno.“ - rekla je. I tada je Maks potrčao. Niko nije odgovorio. Ajra je ustala i lagano prišla mestu gde je Ludak ležao prošle noći. Tlo je bilo mekano, ali pregaženo. Tri različita traga u tlu. Pogledala je u šumu. Zatim ka nebu. Zvezde nisu sijale. Ludak je disao te...

Ко је овде луд, а ко само глуми да мисли?

Слика
  Ја стварно више не знам, ко је овде луд? Ова марионетска власт која константно лаже, и продаје све што стигне, и уништава сопствени народ, или ови блокадери који већ пети пут блокирају, па очекују другачији резултат? Ало, бре, ако прошле блокаде нису уродиле плодом, зашто мислите да су ове боље и успешније, и да ће ове успети? Јел мислите да ће власт одједном да каже: „Опа, сад сте стварно претерали, предомислићемо се.“ Дајте, молим вас. И шта добијамо од тих блокада? Само додатно ремећење живота људима који већ ионако живе у расулу. Радник што жури с посла, жена што вози дете код лекара, они испаштају. А власт? Њих то ни не дотиче. Њих боли једино ако им се блокирају тендери, уговори, новчани токови. Али то се нико не усуђује, јер тамо треба стварна храброст, а не само транспарент и звучник. И нећу да лажем, мени све ово личи на једну врло бизарну романтичну трагедију. Знаш оно... подигну народ, дигну енергију, крене нада да ће нешто да се деси, а онда... ништа. Као кад заводиш...

DUGA NOĆ 10 deo.( Mesec iznad tame)

Слика
  Negde u dubljoj tišini sna, između poslednjeg krika vuka i prvih jutarnjih misli, postojalo je nešto što su obojica prevideli. Treći trag u snegu. Ni Maks ni Ludak nisu ga jasno primetili. Možda su ga potisnuli. Možda nisu hteli da vide ono što nije pripadalo njima. Ali neko jeste. Ajra je sedela pred kolibom, zatvorenih očiju, ali široko otvorenog uma. Osetila je san vuka. Videla je tragove. I onaj treći – onaj koji ne pripada ni čuvaru, ni zveri. „Ako ne ostanete jedno uz drugo… neko treći će kročiti stazom koja ne pripada ni čuvaru ni zveri…“ Te reči još su joj odjekivale u kostima. Nije ih čula svojim ušima. Čula ih je dušom. Zato sada ćuti i gleda u braću. Njihova lica, njihovu tišinu. Jer zna da nisu sve rekli. Možda čak ni sebi. A tama već zna. Zora je jedva obasjala vrhove borova, ali nad logorom i dalje ležao je hladan, gust mir. Ajra ih je samo posmatrala. Sedeli su jedno naspram drugog, Maks i Ludak, delili čorbu i tišinu. Njeni tamni prsti prolazili ...